У Новом Пазару је 750 домаћинстава добило укупно 1.500 канти за разврставање рециклабилног отпада, као донацију Европске уније, а у оквиру пројекта ,,БЕСТ Сарадња у управљању отпадом – До одрживе животне средине“. Како је саопштено на свечаном уручењу опреме, под слоганом „Раздвајајмо, рециклирајмо, очувајмо“, општинама укљученим у пројекат ће у успостављању примарне селекције помоћи НАЛЕД са циљем да се проценат прикупљања унапреди за 20 одсто на локалу.
Како би се успоставио одговарајући систем за управљање отпадом, домаћинства су за почетак добила по две канте – жуту за лименке и ПЕТ амбалажу, и плаву за папир и картон, а пројекат се спроводи у сарадњи са прекограничним црногорским општинама и у партнерству са Центром за екотоксиколошка испитивања. Поред Новог Пазара, донацију у виду канти за раздвајање отпада добиће и општина Мојковац, док ће се на унапређењу система радити и у општинама Колашин, Бијело Поље и Тутин на основу уговора који је потписан са Министарством финансија, Сектором за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније.
– Ово је значајна подршка за рад нашег јавно-комуналног предузећа. Знамо да је депонија на 25 километара од града и да ће ово донети значајне уштеде. Циљ је да радимо на подизању еколошке свести, размишљамо и о отварању рециклажних острва за различите материјале, а верујемо и у проширење оваквих пројеката, те да ће и остали грађани ускоро добити опрему за раздвајање отпада у својим домовима – рекао је градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац.
Процена је да се у Србији више од 90 одсто комуналног отпада одлаже на санитарне и несанитарне депоније, на којима у значајној мери завршава чак, и у енергетске сврхе, употребљив отпад из индустрије. Депоновање је најнеповољнија опција за животну средину и неопходно је размишљати о рециклажи и енергетском третирању отпада, како би се приближило одрживим трендовима.
– Сваки килограм отпада који прикупимо и предамо оператерима не завршава на депонији, а килограм пластике вреди као осам килограма мокрог отпада, мање простора заузима, мање трошкова прави и спречава самозапаљивање депонија у летњим месецима. Држава је 2022. донела Закон о плану управљања отпадом, а до 2031. се од локалних самоуправа очекује да спроведу дате мере, при чему овакви пројекти имају значајну улогу – изјавио је директор за економско-финансијске послове у ЈКП „Градска чистоћа“ Нови Пазар Суад Љајић.
Директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић навео је да се Србија треба угледати на земље као што су Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Холандија, Немачка и Шведска које су лидери по минималним количинама отпада које депонују и у којима тај проценат износи мање од 4 одсто.
– Када се говори о амбалажном отпаду, у Србији је у протеклих десет година, на тржиште стављено 3,7 милиона тона амбалаже, од чега је око 61 одсто завршило на депонијама или у природи. Најуспешније се рециклирају картон и папир, а најмање пластика и стакло. У Србији је у току изградња шест регионалних депонија, а паралелно са тим је у току развој примарне селекције и ми ћемо гледати сваку прилику да помогнемо са додатном опремом и прикупљањем средства – закључио је Крстовић.
Србија и Црна Гора су се у процесу приступања Европској унији обавезале да ће ускладити национално законодавство са регулативом Европске уније и испунити захтеве поглавља 27 које се односи на заштиту животне средине. До краја 2029. у Србији треба да се успостави одвојено прикупљање папира, метала, стакла и текстила, повећа стопа рециклаже и очисте дивље депоније.
