Црна Гора и Србија већ 15 година успешно сарађују у оквиру програма прекограничне сарадње уз подршку Европске уније и та сарадња ће се наставити и у будућности кроз програмски оквир ИПА III, порука је са Финалне конференције ИПА II Програма прекограничне сарадње Србија – Црна Гора 2014-2020, која је данас одржана у Подгорици.
На конференцији су промовисани резултати пројеката реализованих током финансијске перспективе ИПА II у циљу побољшања квалитета живота грађана који живе у 14 северних општина у Црној Гори и 3 округа у западној Србији.
„Током финансијског циклуса који је обухватио период од 2014. до 2020. године, уговорено је 28 пројеката укупне вриједности од преко 7,7 милиона еура, од чега је допринос ЕУ 6,4 милиона. Од почетка прекограничне сарадње 2008. године до сада је опредијељено преко 15 милиона еура за пројекте који спроводе институције и организације из двије државе“, казала је Маида Горчевић, министарка европских послова Црне Горе. 
Она је истакла да програм прекограничне сарадње између Србије и Црне Горе доприноси развоју програмског подручја кроз подстицање сарадње, размене искустава и коришћења потенцијала како би се ова регија учинила атрактивном за живот и рад.
„Успјех овога и осталих програма прекограничне и међурегионалне сарадње у којима учествују Република Србија и Црна Гора, али и уопште коришћење европских фондова, најбољи су доказ заједничке посвећености интеграцији у Европску унију, уз посебан фокус на економску интеграцију и потребе грађана, односно њихов животни стандард“, истакла је Горчевић.
Министарка за европске интеграције Републике Србије Тања Мишчевић подсетила је да је да је прекогранично подручје за не тако велика средства имало много користи, а корисници пројеката су били разнолики, од локалних самоуправа, невладиних организација, нови бизниси, старт уп-ови, осетљиве групе.
Она се осврнула на успешне пројекте који су спроведени кроз овај програм прекограничне сарадње, у области управљања отпадом, унапређења туристичког потенцијала, развоја заната, набавка опреме за заштиту и спашавање, унапређење здравствене заштите и посебан фокус на пројекте који укључују младе људе у прегкограничном подручју.
„Потписивањем новог финансијског споразума и рад на промоцији нових позива у ИПА III финансијској прерспекти, кроз два тематска приоритета, на располагању ћемо имати 8,4 милиона еура. Наш задатак је да анимирамо и нове и старе кориснике како би искористили што више средстава. Ово је доказ озбиљне и добре сарадње између Црне Горе и Србије која ће кроз овакве пројекте само да се унапређује“, поручила је Мишчевић.
Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа казала је Европска унија поносна што је подржала ове пројекте, јер су значајно побољшали животе људи који живе у подручјима обухваћеним програмом.
„ЕУ, Црна Гора и Србија су недавно потписале и нови споразум, који обезбеђује укупно 8,4 милиона еура за наредних неколико година. Нови прекогранични програм наставља да негује сарадњу у области културне баштине, здравствених и социјалних услуга и могућности запошљавања“, казала је Попа.
Нагласила је да је прекогранична сарадња идејна окосница уједињене Европе и моћан инструмент за изградњу просперитета широм континента.
„Програми прекограничне сарадње Европске уније граде јаче везе међу суседним државама и доказују колико сарадња може бити моћна у решавању заједничких изазова. Као такви, они су јасна илустрација посвећености ЕУ уједињеној, просперитетној и мирној Европи“, закључила је Попа.
На конференцији су представљени неки од најуспешнијих пројеката који су реализовани у оквиру овог програма. Институције и организације из програмског подручја су спровеле заједничке активности у областима културе, здравства, економске сарадње, социјалне инклузије, запошљавања, заштите животне средине и подстицања прилагођавања климатским променама, као и развоја туристичких потенцијала кроз валоризацију природног и културног наслеђа.
ИПА II Програм прекограничне сарадње Србија – Црна Гора 2014-2020 реализује се на територији 14 општина у Црној Гори – Андријевица, Беране, Бијело Поље, Гусиње, Колашин, Мојковац, Никшић, Петњица, Плав, Пљевља, Плужине, Рожаје, Шавник и Жабљак, као и на територији Рашког, Златиборског и Моравичког округа у Србији.
